Urbana legenda koja se već godinama prepričava po gradskim kafanama na estradno poslovnim ručkovima ide otprilike ovako : Još dok je Saša Dragić bio menadžer Bajage i Instruktora, tamo negde krajem osamdesetih na turneji “Jahači Magle”, krenu oni - cela ekipa muzičara zajedno sa tehničkim osobljem na koncert u Veliko Plandište. Negde na 30-ak kilometara od Plandišta Aleksandru Lokneru pukne guma na autu i svi stanu pored puta dok Lokac i ekipa ne zamene istu. Bajaga otvori pivo, Cvele se promeškolji a Saša Dragić izadje iz kombija da zaveže pertlu i kaže urinu zbogom u obližnjem žbunju. Dok se olakšavao Saša D započe priču o tome kako ima nevidjenu ideju za jednu pesmu na sledećem albumu - pevušio je neku melodiju Bajagi : nana naaa na na naa maslačak na naaa. Baja ga je slušao pun razumevanja. U tom trenutku iz šume iznad puta začu se čudna buka : tup udarac pa stenjanje i opet tup udarac pa stenjanje i tako nekoliko puta. Lokner se začudi, Bajaga otpi jedan gutljaj piva a Saša Dragić reče : ” Šta je ovo? “. Poprilično isprljan od gume koju je držao u rukama, sa sigurnošću u glasu Cvele nagovesti da je to sigurno ili jelen ili divlja svinja - ” U ovim šumama noću samo još pticu Dodo nisam video”. Dragić predloži da Lokner i Bajaga odu da vide šta je, Bajaga se osmehnu, reče da ga boli noga od sedenja i otpije gutljaj piva tako da neizvučena šibica padne na Loknera. Korak dva tri, što je bliže Lokner prilazio, tupi udarci postajaše sve tuplji i stenjanje sve jače. Ne imavši hrabrosti da dalje nastavi sam Lokner povika “Heeeejjjjj” i tada udaranje prestane. “Heeeeeejjjj”, odgovori muški glas iz šume, a Lokner se zahvali i bogu i gradjanstvu što na njegovo heejjj odgovor nije bio grokkkk ili aurghhh. Nedugo zatim iz šume se promoli čovek sa šlemom na glavi u punoj ratnoj opremi, držeći u desnoj ruci neku čudnu spravu koja je neodoljivo podsećala na Kirbi usisivač samo manja.
Bio je to Mile Dragić, šurak Saše Dragića koji je u šumi sa dva partnera iz svoje tek novoosnovane firme Šlemissimo isprobavao tvrdoću svog novog proizvoda Šlem901C - otporan na razno, tako što je stavio taj šlem na glavu i udarao u obližnje drvo svom snagom.Lokneru još jednom lakne, odvede Mileta da se vidi sa šurakom dole do automobila, rodjaci se izljubiše i izgrliše a Bajaga otvori jedno pivo i dade im po gutljaj. Priča se da je kasnije čuvši tu priču Cane iz Brejkersa izmislio čuveni stih “ispod šlema mozga nema” (naravno ne želevši da time ikoga vredja nego eto - tek onako).
