retrospektiva

Dobila funny mail pa da podelim…

Zasto ljudi naruce dupli cheeseburger, veliku porciju
pomfrita i light coca colu???
Zasto zene ne mogu da stave maskaru zatvorenih usta?
Zasto je rec “skracenica” tako dugacka?
Zasto, da bismo ugasili Windows, moramo prvo kliknuti na “start”?

Zasto se sok od limuna pravi od vestackih dodataka, a deterdzent za sudove s mirisom limuna od pravih limuna?

Zasto ne postoji hrana za macke s ukusom misa?

Zasto je igla koju upotrebljavaju za eutanaziju sterilna?

Sigurno ste vec culi za neunistive crne kutije u avionima… Zasto ne proizvode citav avion od takvog materijala?

Zasto uvek jace pritiskamo dirke daljinskog kad su baterije skoro ispraznjene?

Zasto peremo peskire koje smo koristili posle kupanja?
Zar ne bismo trebali biti cisti u trenutku kad se brisemo njima?

Zasto piloti kamikaze nose kacige?

Kad zadavis strumpfa, kakvu boju on tad poprimi?

Kako table s natpisom “zabranjeno je gaziti travu” dospu na sredinu travnjaka?

Sta je to covek pokusavao da radi onog trenutka kad je otkrio da krava daje mleko?

Ako je rec u recniku nepravilno napisana, kako cemo to primetiti?

Zasto Noje nije zgnjecio par komaraca?

Da li i radnici u liptonu (ice tea) imaju pauzu za “kafu”?

Zasto se “odvojeni” pise sastavljeno, a “svi zajedno” rastavljeno?

Ako zelim da kupim novi boomerang, kako da se resim starog?

Zasto prodavnice otvorene 24 sata na dan imaju brave i katance ?

Ne mogu da verujem da neko može da uživa uz ovakve tekstove pesama (muziku da ne spominjem)!!! Možda u nekoj silnoj zajebanciji, mogu da ukapiram da bi nekom moglo pasti ovako nešto napamet, ali da je to neki ozbiljan hit za koji ljudi daju pare…. ma užas!
- Lazes kao pas, gledas me ko zver, stvarno nije fer.
-Sve, sve, sve, sve ces da mi das,al ja necu s tobom jer si mafijas.
-Daj zagrli me, daj daj daj, vodoravno a i uspravnooooo
-Ajde Jelo smrci belo,pa nek vidi celo selo.
-Plitak potok, a voda duboka??????
-Ocu kuci da te vodim,ali ja sam izbjeglica nemam kuce, boze boze zar ja
trazim nemoguce…
-Vetar duva kisa sipi a pod nama krevet skripi.
-Zbog nje su me zvali papak… ja to nisam znaoooo
-Jel te peku u daljini moje suze na haljini?
-Kazu nismo par zato sto si podstanar…
-Uz malu pec i radio svasta sam joj radio.
-Sto na kafu zoves mene kada nemas samlevene!
-Mala moja na vrh kola stani, da te moje oko nanisani.
-Ja sam dama visokog morala, zato svoju nikom nisam dala.
-Alal vera mili moj, kad me stegnes joj joooj
-Cveta cvece listaju banderre, ja te volim, ti si mi devojka! (????)
-Ispred kuce metar drva, ti si moja ljubav prva.
-Mala moja dodji da sviramo malkice, ja dok sviram ti mi skini
gacice.
-Pletem dzemper, dzemper mi u ruci, dodji mala pa mi ga navuci.
-OOOO, otpala ti ruka ako drugu taknes oko struka.
-Otisoooo si e pa nek siii, nisi bio bog zna kako seksiiiiii.
-Nisam zgodan al sam neophodan, ko me proba zeli me do groba.
-Mala moja na vrh sela moga, ti zivis u oblacima, ja zivim u opancima
(?????)
-Ja ti kazem odlazi pokido se lanac, a ti ne razumes ko da si
Bosanac.
-Pevaljka sam od glave do pete, oko mene sve valute lete.
-Neko vozi motor, neko vozi traktor, ja i moja mala motokultivator.
-Sutra kada prodje sto je noci milo, ti ne pricaj drugovima sta je
sinoc bilo!!!!
-Dva bunara dva bunara a velika susa, dodji dragi izgore mi i srce i
dusaaaa
-Rodno mesto Banja Luka, jedem cevap s mnogo luka, u Becu sam
gastarbajter, u krevetu pravi fajter
-Skocit cu sa sedmoga sprata, rodila mi zena a ja nisam tata.
-Moj se dragi u autu voza a ja jadna u sumi kod koza!!!!
-Da dogovor kucu gradi rek’o je nek’o, s tobom kako stvari stoje
temelj je daleko.
-Skini skini kosulju al nemoj brushalter, ostavi bar nesto mala da
pocepa panter.
-Ja sam svoju Raziju miniro, poginut ce ko je bude diro.
- Nemam skolu, imam sise, udacu se, jebe mi se

Koje uživanje….. ne znam koliko alkohola bi mi trebalo pa da mozak skroz otupi i izdrži ovako nešto!

Najsavršenija pesma koju sam čula u poslednjih par meseci!
Delerium ” Innocente ”

You can’t see my eyes
You can’t see my eyes
They don’t see yours
Hear me when I say
I don’t mind at all

It’s the rain that I hear coming
Not a stranger or a ghost
It’s the quiet
of a storm approaching

That I fear the most
It’s the pain that I hear coming
The slightest crystal tear,
drops to the ground
In silence, when my love is near.

Darling, when did you fall? When was it over?
Darlingwhen? When did you fall? When was it over?

It’s marching through my door now
The stony cold of lonesome
A bell tolls for my heart and then my lonesome song begins
It’s marching through my door now
The stony cold oflonesome
A bell tolls for my heart and now my lonesome song
begins

Darling, when did you cry?
I couldn’t hear you
Darling when? When did you cry?
I couldn’t hear you

I suppose it is the price of falling in love
I suppose it is the price of falling in love

It’s the rain that I hear coming
Not a stranger, nota ghost
Of the quiet of a storm approaching
That I fear the most

It’s the pain that i hear coming
The slightest crystal tear drops to the ground
In silence when my love is near
It’s marching through my
door now the stony cold of lonesome
A bell tolls for my
heart and now my lonesome song will end

Darling when did we fall? When was it over?
Darling when? When did wefall? When was it over?

I suppose it is the price of falling in love.
I fear that it’s the price of falling in love.

Jeste ljubavna i ja uglavnom ne padam preterano na takve stvari, ali ovo je savršeno!!!
Još jedna mi je zaokupirala pažnju i zaista je predivna Brainstorm ” Maybe “.
Ups nešto sam se dala u žešću emociju ovih dana izgleda, prijaju mi lagane depresivne stvari… šta ću mora i takav trenutak da dodje. Šlag na tortu da dodam sa Coldplay, Portishead, Morrissey, provuče se Keane, Clannad, i MStP…. sve je brutalno dobra muzika zbog koje i nije tako tragično upasti u sivilo.

Nekad mi nedostaje ono neko prošlo vreme kada su stvari bile puno jednostavnije, problemni lakši, možda nije tako izgledalo ali je bilo tako. Sada nailazimo na nepremostive prepreke oko kojih moraš da se maltretiraš i ulažeš zadnje atome snage i sve sive ćelije staviš u pogon,a ipak ne postižeš mnogo. Najveća frka je bila 1 iz nekog predmeta, hoćeš li dobiti koju kintu za vikend, kašnjenje na ograničenom izlasku, kako smuvati Gorana ( u mom slučaju ), ma sve deluje nekako smešno iz ove perspektive. I sada je frka oko love, ali ne za vikend već za život. Da li ću sledeći mesec imati posao, hoću li morati da se vratim da živim sa roditeljima ako ostanem bez plate ( jako loša opcija )?! Koliko će biti teško prilagoditi se novim ljudima u svom životu?! Nekad je bilo ludo, stalne promene u društvu, svake nedelje upoznaješ brdo novih ljudi, većina samo prođe ali neki i ostanu. Sada smo prema svima naizgled otvoreni, ali prilično sumnjičavi i na prvi znak neslaganja hvatamo maglu. Izgradili smo identitet ( bar donekle ), znamo ko smo, šta smo i šta hoćemo. Ranije je bilo tako sjajno posvađati se sa nekim, a sutradan srediti stvari. Sada se odmah hvatamo za guše i završavamo svaku priču. O smuvavanju i da ne govorim. Ranije je bilo kao ništa zaljubiti se, smuvati se i kraj, i tako u krug. Flert je i dalje sportska aktivnost, ali sve je tako praćeno traženjem neko dubljeg značenje i da sve odmah bude na tacni, gde je traženje misterije plivanje u nepoznatom čisto radi uzbuđenja?! Iskreno, i meni je nekad muka kad pomislim na one kratkoročne besmislene vezice. Jasno, ne mislim da svaka iole duža veza treba da vodi u brak, ne nikako, dok je lepo neka traje. Nisam jedna od onih koja sebe definiše kroz nekog drugog. Ali ipak želim nekog sjajnog pored sebe, nekog zbog koga ću da “treperim”, s’ kim ću moći da razovaram, da slušam muziku, s’ kim ću moći sjajno da se posvađam oko sitne gluposti ( pa da se pomirim, to je najbolji deo svađe ), ma sve što ide uz uz vezu. Bilo bi možda lakše kad našim životima ne bi vladali hormoni ili šta god, ali ipak je sjajno kada klecnu kolena kad nekog vidiš ili čuješ, ma kako god se završili super je da osetiš nešto što te natera da se setiš onog nekog svog bivšeg “Ja” iz srednje škole, kada je sve bilo jednostavnije.

Još jedan exit je počeo! Moram priznati prilično dobro. Jedva sam čekala prvi dan, zbog Franz Ferdinanda, obožavam ih! Do poslednjeg trenutka sam imala borbu za kartu, ali uspela sam. Iskreno rečeno, nisam puno očekivala od te večeri, osim naravno uživanja u njihovom nastupu. Nisam imala pojma šta će većina iz društva hteti da sluša pa sam nekako prepustila da mene vode. Ali ispalo je super, ostala sam solo sa Gocom i mogle smo lako da se dogovorimo. Main stage je počeo na vreme, ali na moju veliku žalost, Fusion stage nije ( kasnio je nekih sat i po ) a tu sam htela du uhavatim Suzan Vegu ( nisam uspela, šta ću, ali nju sam već slušala uživo pa nije velika žalost ). Prva grupa na main-u je bila Carrdigans, sjajni su zaista, ali sam imala utisak kao da su odrađivali stvari. Na bini se jedino basista ludo zabavljao skandiranjem mase. Jedva su sat vremena odradili, i odmah nakon svirke otišli. OK, oprošteno, ono što sam čula je bilo dobro… malo hitova ( favorite game, for what is worth…), malo novih stvari ( I need some fine vine, don’t blame your daughter… )… masa u ludilu peva sve! Dobro je! Ferdinandi su zapalili masu, stvarno su jedan od najboljih live bendova u Evropi. Napravili su sjajnu atmosferu, čak i masa koja nije imala pojma ko su se sjajno zabavljala. Alex (pevač) se potrudio da nauči i par naših reči, tako da je posle svake pesme govorio hvala, naravno pozdravio je za njih važnog Srbina Gavrila Principa ( na to je masa odlepila ) i njemu posvetio pesmu Walk away. A za kraj su ostavili ( moju omiljenu ) This fire, ma sjajno. Nakon njih su išli Cult, ali nismo se zadržale. Odzujale smo da čujemo Ortodox Celts, njih jako volimo, a ja moram priznati da ih nikad nisam uživo slušala (sramotno). Brdo pijanih, luda atmosfera, kiša piva. Sva sreća ovde je skoro greh baciti pivo tako da je u vazduh bila bacana vrlo mala količina. Celts su bili sjajni, i stvarno mi je žao što ranije nisam išla na njihove svirke. Ubuduće se ta greška neće ponavljati! Ostatak večeri smo zujale okolo, zezale se sa momcima iz obezbeđenja, videle neke poznate face i u 3.30 pravac kući. Uspešno veče, bravo za nas. Zaspala sam sa bolovima u nogama i leđima, ali skroz je vredelo.
Drugi dan sam na žalost propustila, ali gledala sam prenos Morrissey-a na RTS/u i pevala (čitaj derala se) po stanu i gnjavila prijatelje da i oni slušaju!
Sutra opet idem…. nadam se makar solidnoj večeri!

u poslednjih par dana mozak mi radi na 20000 obrataj ( bar ono što je još preživelo od ove vrućine ), dešavaju se stvari na koje ne mogu baš puno da utičem, a i da mogu moram priznati da imam frku da uradim nešto da ne bi još pogoršala sve. znam da je takvo razmišljanje možda loše, svi kažu ” stisni zube i uradi nešto “, ali nije tako jednostavno uraditi nešto prilično kapitalno. iskreno, nemam petlju još uvek da se kockam sa prilično ozbiljnim stvarima koje mi se sada dešavaju ( posao ). ali u celoj svojoj trenutnoj zbrci sam našla nešto što me malo uveseljava i odvlači misli na kratko od ozbiljnosti moje situacije. navukla sam se na američku (čudno za mene) humorističku seriju ” SCRUBS “, skinula sam sa neta par sezona i uživam, smejem se! serija je o stažistima u jednoj bolnici, likovi su sjajni, moj omiljen je (pored glavnog dr.John Doriana koga glumi Zach Braff) jedan prilično egoistični dr.Cox. kakve rečenice (u njegovom slučaju ove rečenice uglavnom znače uvrede namenjene svima oko njega) ispaljuje, scene sa njim su uglavnom monolozi gde ponekad čak i ja osetim sav njegov sarkazam. u seriiju koriste i sjajan soundtrack, od raznih no name bendova (bar za mene su no name) do skroz poznatih kao što su U2, REM,Coldplay, Coral, David Gray,Tom Petty i sl., najviše mi se svidela grupa Cary brothers, odmah sam skinula sa neta par njihovih pesama.vredi ih poslušati!
i dok tako, na žalost, sedim i čekićam da se stvari počnu odvijati tako da ja mogu da odreagujem, trudim se makar malo sebe oraspoložim.
za par dana idem na godišnji, koji ću provesti u paklenom gradu i mahati svima koji idu na more. ali i od toga ću napraviti makar dobro kuliranje. malo izlazaka, druženja, viđanje sa ljudima koje nisam videla 100 godina, možda neka generalka u stanu… ma biće cool, unapred se radujem.

prvi san u kome te ne volim
posle tako dugo vremena
zelela sam makar tu da nastavim da te volim
okrenula sam ledje i otisla
ostala je praznina u meni
dobra praznina
konacno nema boli
cak sam i u snu prestala da te volim
ugasilo se nesto u meni
dobro je
posle toliko godina
dobro je

čitam ovih dana kako se po novinama “pljuje” gradska vlada Novog Sada zato što je izdvojila iz gradske kase 20 miliona za Stingov koncert. kao veliki Stingov fan drago mi je što smo to doživeli i što ga nismo odbili zbog tehnikalije kao što je to BG uradio. nisam “poštovalac” dela radikalne stranke i želim da mislim da bi bilo koja druga stranka tako nešto uradila za muzičara takvog kalibra. mislim da nam je dosta kulturnog “mraka”, ne želim da budemo više crna rupa na Balkanu. ne želim više da slušam kako nas muzičari odbijaju jer misle da neće imati publiku kod nas, kao što je to bio slučaj sa Depeche mode, i da se ti isti muzičari okrenu i odu u Hrvatsku. željni smo dobre muzike… nemamo previše dešavanja u našoj zemlji ( EXIT je i dalje svetla tačka ) i ne treba na blam (kao što je mogao da bude) da odbijamo jednog Stinga, pa pazi kad bi nam neko jako ime došlo… nikad. jedino u celoj priči je problem što u današnje vreme, jedan prosečan radnik ne može da izdvoji novac za par koncerata godišnje, znam mnoge ljude koji su na eci-peci-pec birali koji koncert će da proprate. a ako moj grad hoće da finansijski potpomogne jedan takav dogođaj i da svojim građanima ( a i svima ostalima ) omogući da, po relativno povoljnoj ceni karte,vide muzičke velikane ja sam ZA!

Konačno je došlo veče koncerta, ceo dan sam bila kao na iglama…. jedva sam dočekala da se krene. Mislim da smo i drugarica i ja već oko 18h cupkale. Kad smo stigli, naravno zemlja Srbija, neki zastoj i ne puštaju masu… nema veze ja sam OK, čekali smo nekih pola sata, nije strašno.
Prvo su nastupali FICTION PLANE ( Bend Stingovog sina ), priznajem malo mi je bilo frka kako će ih masa prihvatiti ( ipak su ponekad novosađani malo zatvoreni ), ali masa odlepi, barem mi u prvim redovima. Momci su stvarno super odsvirali, treba još malo da dodaju na svom “pečatu”, ali OK biće ako tako nastave.
A ONDA došao je trenutak da tatica izađe na binu… šta da kažem… bila sam naježena prve 3 pesme, stojim tačno naspram njegovog mikrofona na 20 metara udaljenosti… on je tu peva nama. Čak mi nije smetalo što je neko iz moje bliže okoline pevao ” mesečina bato ” na čega inače dobijam ospice. Čovek i dalje rastura, kakvu harizmu ima, kakav glas. Bila sam oduševljena kako je masa pevela sve njegove pesme. Mislim da je i on bio oduševljen, posebno na kraju, poslednja pesma je bila FRAGILE, a masa ga je pratila razvukao je kez od uveta do uveta. Sjajan je osećaj bio… još uvek ne mogu da dođem sebi, mislim da će se tek sutra utisci složiti… za sada sam na nebu!!!

Sutra, STINGOV koncert na Tvrđavi, konačno. Ovih dana sedim kao luda i preslusavam po ne znam koji put njegove albume, brojim dane do koncerta! U jednom trenutku se setim mog otkrića Stingove muzike tj. prvo sam otkrila Police, ali to je to.
Bila sam klinka sa još ne određenim ukusom što se tiče muzike, mislim da sam bila 4. ili 5. razred. Tada sam još uvek slušala Eddy Granta, Kerber,Bajagu i naravno Čolu. Jedan dan sa se uvukla u komšinicinu kolekciju ploča i dokopala se poslednjeg Police albuma „Synchronicity“ i još nekih drugih albuma ( Peter Gabriel „ So“, Queen „Night at the opera“… ). Sećam se da sam još uvek imala neki matori gramofon koji nije baš uvek hteo da se ponaša kako treba, pustila sam ploču i za divno čudo gramofon odluči da iskulira i odradi posao za koji je napravljen.Prva pesma „Synchronicity I“ me kupi za sva vremena, Stewart Copeland lupa manično po bubnjevima i kreće Stingova glas…. kao hipnotisana sam preslušala ceo album bar 500 puta u par dana. Onda saznajem da su se posle tog albuma raspali i da Sting radi solo. Ja sam malo opsesivna po pitanju nekih stvari i naravno krećem u lov na njegove solo projekte. Tada naravno nije bilo interneta, pa je bilo snalaženja… kupi kasetu, traži muzičku želju na radiju pa snimi i sl.
Od tada je bilo dosta izleta, što se tiče muzike, od fijaska kao što su „New kids on the block“, preko heavy metala, pa sve do neke recimo pop muzike, do Coldplay, Travis, Depeche Mode, U2… i sl.Ali u celoj priči Sting se zadržao kao zvezda vodilja i prva prava muzička ljubav.
Sad naravno moram i da kažem koje su mi omiljene Stingove pesme ( sve su fenomenalne, ali uvek ima omiljenih ): Fortress around my heart, Be still my beating heart, I burn for you, Straight to my heart, History will teach us nothing, Ghost story, A thousand years, Inside……
Još samo jednom spavam i koncert!!!!!