gde su, šta rade ?

Bivši visoki funkcioner JUL-a i Savezni Ministar za telekomunikacije. 31. avgusta 2000. godine povodom nestanka Ivana Stambolića izjavio : “”Državni mediji više dana nisu zabeležili nestanak Ivana Stambolića, jer im je to verovatno beznačajna informacija”.

Vi pretpostavljate”, rekao je tada Marković na pres-konferenciji JUL-a, “da savezni ministar za telekomunikacije treba da zna da li je neko otišao negde u šetnju i nije se vratio kući. Morate pitati onog ko je odšetao, gde je odšetao. Na pitanje gledalaca užicke lokalne televizije TV5 “gde je Ivan Stambolić”, Markovicćje odgovorio: “Čućemo kada ga pronadju.” Pamti se i njegova opaska da će nestali morati svojoj ženi da objasni gde je tako dugo bio, ako se vrati kući.

Ivan Marković o Otporu : OTPOR je klasična hitlerjugend militantna organizacija, koja jedino nema ideologiju i godine fašističke omladine. Ideologija im je američki novac, a godine nisu bitne, bitno je da Amerikanci plaćaju.

I ovoga puta je evidentno da su delikventi, Djindjićevi i Draškovićevi sledbenici, organizatori najkrvoločnijih i najbezumnijih nasrtaja, koji se u inostranstvu režiraju protiv gradjana Jugoslavije.

Podela posla je jasna – obaveštajne službe su zadužene za atentate na visoke državne i privredne zvaničnike, a degenerisana hitlerjugend-OTPOR omladina napada decu i mirne gradjane.”

Ivan Marković o Vuku Draškoviću i Medlin Olbrajt: Gradjani Srbije, a i moćni voajeri iz sveta, ovih dana uživo gledaju basnu o tunjavom Vuku i zlom Prasetu. Tunjavi Vuk niti je “jedan za sve”, niti je uopšte izašta. U šumi zaluta, Crvenkape se boji, a šef mu je zlo Prase dvadesetog veka čije krvave prednje šape ljubi… — Politika, 10. januar 2000.

Delim vaše ogorcenje što takozvani Savez za promene hoće da u Beogradu nastavi bombardovanje Srbije i Jugoslavije. — 17. avgust 1999.

Živeće se onoliko dobro, koliko se dobro bude radilo. — Blic, 18. januar 1999.

Gde je, šta radi ?  

Željko Simić rođen je 21. maja 1958. u Beogradu. Roditelji su mu bili univerzitetski radnici. Kao klinac voleo je da odlazi kod Mome Kapora sa kojim se družio i od koga je učio da kuva pasulj, riblju čorbu i slična jela koja se spremaju na Adi Ciganliji. Bio je pomoćnik glavnog i odgovornog urednika u listu “Marksistička misao” i višegodišnji, stalni saradnik u “Ninu”. Usledila je funkcija savetnika tadašnjeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića (od 1989. do 1993.). Potom postaje potpredsednik u Saveznoj vladi, u kabinetu Radoja Kontića. Septembra 1994. “nestaje” iz Savezne vlade. Pričalo se - “zbog zloupotrebe službenog helikoptera u ljubavne svrhe, odnosno susreta s Dušankom Đogo. 1997. zajedno s “odmrznutim” Miloradom Vučelićem vraća se na političku scenu kao Ministar Kulture.
Zvali su ga “Slobina beba”, “junoša”, “jurišnik”.
Poslednji put vidjen na video snimku u stanu svog prijatelja kako krade stvari vredne 2.100.000 dinara : zlatan “roleks”, dva para zlatnih naočara, korišćene parfeme, tabakeru, srebrni svećnjak, antikvitete iz 19. veka i kutiju vitamina (tvrdio beogradski SUP).
Gde je ?

Jasmina Mitrović Marić, u familiji zbog proždrljivosti poznata i kao “vepra”, rodjena je 1965. godine u Beogradu. Već sredinom devedesetih , istančenim njuhom, prepoznala je “večite” pobednike pa je skupljala misli Mirjane Marković i lektorski obradjivala njene knjige (izvor Rirku). Posle JUL-ovske epizode počela je da zaradjuje hleb kod Janićijevih potomaka te je u okviru BK Kompanije poznata po obraćanju Bogoljubu sledećim rečima: Bože gospodine Predsedniče koliko Vam lepo stoje brkovi (izvor : zaposleni u BK)…. Trsila se da bude gradonačelnik (izvor : dva putića). Priča se da joj je posle izbornog kraha najpopularniji pećski brka rekao da jede govna (izvor : Milanka). Pokazala je da PSS nije Bogoljub, te je i dan danas vrlo aktivna u politici. Nema se pojma gde je.

Nikola Šećeroski rodjen je 1934. godine u selu Radodža blizu Ohridskog Jezera u Makedoniji. 1990. godine kandidovao za Predsednika Jugoslavije. Poznate su njegove izjave : Imam tri bela psa od kojih su dva crna, ovoj zemlji je potrebna diktatura, amerikanci su veoma perverzan narod, četke i metle…
Da sam se ja kandidovao, ja bih pobedio, jer bi svi glasali za mene, za koga će drugog? Ali, nije moglo, traže pare. Ja potpise mogu da nadjem, ali pare kad trazim od komšije i prijatelja - oni nemaju.

Davao svoj fiksni telefon na tv-u ljudima da mu se obrate pa su ga mesecima (možda i godinama) klinci zvali i z…bavali.

Poslednji put vidjen (stvarno) u jednoj trafici na Bulevaru kako sa prodavačicom pije kafu.

Avalski toranj,. U vremenu savremenih telekomunikacija više podsećao na minaret. Za potpun utisak nedostajao samo vokal Hodže. Nestao u NATO agresiji, sa naglaskom na E. Bard novinarstva, srednjoškolac Aleksandar Tijanić Aca ima ambiciju da ga ponovo vine u nebo. Za frontmene projekta odabrao je novinare maljavih imena. Milovana Brkića i Vericu Bradić.

Prof. dr Radoman Božović, bivši Premijer jedne od Jugoslavija.
Prva tri razreda gimnazije zavrsio u Nikšiću. Roditelji su tada zivelu u Šipačnom, to je jedno selo desetak kilometara od
Nikšica prema Pivi, gde je i on rodjen. Poznat po svadjama sa Šešeljem. Voli skijanje. Slobodan Milošević ga voleo i predvidjao mu blistavu budućnost. Po mnogima jedan od najbogatijih ljudi u zemlji.
Poslednji put vidjen na jahti vrednoj milion ipo evra na crnogorskom primorju.

Veliki Blek, atleta i rodoljub, Okultisov prijatelj i Rodijev očuh. Dušmanin crvenih mundira. Retro terorista. Poslednji put vidjen u stripu Sinovi šume (Lunov magnus strip).

Popularna 93-e godine u Srbiji i Crnoj Gori. Prvog dana kada je puštena u promet za nju moglo da se kupi možda čak i dva boksa Laki Strajka. Sutradan jedan boks. Posle par nedelja žvake. Nestala sredinom devedesetih.

Oooooooo oooooo oooooo ju kent tač tis ! Oooooooo ooooo ooooo Hemr tajm !

Djuskao za medalju. Dobio brdo Gremija, napunio se kao brod a onda sredinom devedesetih bankrotirao. Radio jedno vreme u muzeju kao vodič. Kasnije sa ženom i decom zapalio u malo mesto u Kaliforniji i postao pop.

Goran Matić, aka Gorran sa dva r. Rodjen 1959. godine u Kukujevici, opština Sremska Mitrovica, u kojoj je i počeo političku karijeru kao Predsednik opštinske konferencije Socijalističke omladine.Ubrzo  napreduje i, kao kanditat Saveza izvidjača, postaje član Predsedništva Socijalističkog saveza omladine Jugoslavije. Paralelno sa političkim angažmanom bio aktivan i u svetu rock and rolla. Svirao u mitrovačkom bendu Nežni zubi. Da ume da grize potvrdio devedesetih kada je ukrotio grupu Pauk i sprečio virtuelni atentat na Ajatolaha Miloševića. Tih dana bio poznat i kao Mik Džeger Savezne vlade…  Nema ga ko da ga nikada bilo nije.